Eksploatacija sirove nafte i moderno trgovanje naftom, kao i njenim produktima, svakako potiče od J.D. Rockefeller-a i njegove firme Standard Oil, od koje su više manje nastale sve današnje kompanije u SAD-u. Eksploatacija sirove nafte je kompaniju Standard Oil dovela u red najuspešnijih kompanija u svetu, a trgovanje naftom je Rockefeller-a učinilo najbogatijim čovekom na planeti, posebno u vremenima modernog načina poslovanja, jer se njegovo bogatstvo merilo sa bogatstvom faraona. Početkom devetnaestog veka su već postojale u velikom broju bušotine nafte, ali se nafta primarno koristila za loženje i osvetljenja. Umeće ovog preduzimljivog poslovnog čoveka se sastojalo u tome što je on prvi uvideo sav potencijal nafte i njenu korist. Naime, umesto bušotine, on je investirao u rafinerije nafte kojima je počela da se vrši eksploatacija sirove nafte izdvajajući razne produkte koji su ranijim načinom ispumpavanja iz bušotina jednostavno odstranjivani i bili bacani. Eksploatacija sirove nafte u njegovoj kompaniji je doprinela proizvodnji, osim primarnih produkata benzin i dizel, razna ulja za podnazivanje, kerozin, vazelin, elemente za boje i lakove, gelove i masti za kosu, kao i mnoge druge korisne produkte za industriju i široku potrošnju. Eksploatacija sirove nafte od strane Standard Oil-a je dugo vremena imala monopolski status, da bi tek nakon velike antimonopolske borbe vlada SAD-a uspela 1911. godine da suzbije monopol i rasparča Standard Oil na 34 manje i međusobno konkurentske kompanije. Mnoge od tih kompanija su i danas poznate u svetu kao vodeće svetske naftne industrije, poput Chevron-a, Exxon-a, Amico-a i dr. U tom periodu, ranog dvadesetog veka definitivno je shavćena prednost koju pruža eksploatacija sirove nafte i trgovina naftom, tako da niču naftne kompanije širom Evrope u Britaniji, Holandiji, Italiji, ali kompanije nastale iz Standars Oil-a radi zauzimanja primata formiraju takozvanu Sedam sestara Naftne Industrije (Seven Sisters of Oil Indusry), gde su tri od sedam zapravo činile kompanije proizišle iz bivše Standard Oil. Skoro do sedamdesetih godina prošlog veka Sedam sestara Naftne Industrije uživale su primat kada je formirana OPEC (Organisation of Petroleum Exporting Countries) ili Organizacija zemalja izvoznika nafte 1960. godine, pre svega zbog regulisanja ekonomskih naftnih polisa među zemljama članicama. OPEC je formitana od strane pet članica: Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela, a do 2009. godine pristupilo je novih osam i to Alžir, Ekvador, Angola, Indonezija, Libija, Nigerija, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati. Formiranjem OPEC-a uspostavljena je bolja kontola i eksploatacija sirove nafte, kao i izvoz sa održavanjem stabilne cene putem balansiranja ponude i potražnje. Na takav način je smanjen monopolski uticaj zapadnih kompanija. Zaoštravanje odnosa između istoka izapada je kulminiralo 1973. godine kada OPEC uvodi naftni embargo zapadnom svetu, prvenstveno SAD-u (iz političkih razloga), što je prouzrokovalo nestašicu nafte i povećanja cene na Njujorškoj berzi i pojave inflacije. Nakon ovog događaja eksploatacija sirove nafte doživljava ekspanziju u drugim krajevima sveta i smanjenja uticaja OPEC-a, prvenstveno u zemljama meksičkog zaliva i severnom moru. Osim toga, došlo je do liberalizacije trgovanja naftom, smanjenja monopolskih položaja firmi i ulazak novih nezavisnih trgovaca naftom. Jedan od najpoznatijih koji je praktično probio monopol trgovanja naftom je tzv. Kralj nafte, izvesni Marc Rich koji je uspeo da svojim vezama usred islamske revolucije u Iranu i embarga SAD-u na trgovinu nafte, kupuje naftu od Irana i prodaje je Izraelu (obavljanje trgovine nafte između dva zakleta neprijatelja). Nakon tih revolucionarnih promena sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, trgovanje naftom postalo je dostupno širokom krugu investitora i više ništa nije moglo biti isto kao ranije kada je u pitanju proizvodnja, izvoz i eksploatacija sirove nafte.