U kriznim vremenima tražnja za srebrom je u porastu, ali i cena srebra, a naročito je to slučaj sa cenom nakita od srebra. Inače, srebro se pored izrade nakita najviše koristi u industriji, za izradu fotografije, kovanog novca (popularnih srebrnjaka) itd. Srebro se u najvećim količinama dobija kao nusproizvod prilikom proizvodnje bakra i olova, a prosečna cena srebra u poslednje vreme dostiže 410 amerikih dolara za kilogram, s tim da dugoročna prognoza svetske banke govori o eventualnom posustajanju daljeg rasta, pa se očekuje od bi prosečna cena srebra trebalo da varira oko iznosa od 300 dolara za kilogram ovog dragocenog metala. Činjenica je da srebro i cena srebra na tržištu, privlače investitore nešto čak i više u odnosu na druge plemenite metale, a to se objašnjava kretanjem cena plemenitih metala. Naime,postoje mišljenja analitičara da se najviše isplati ulagati u srebro, jer je cena srebra najpristupačnija na berzama plemenitih metala. Podaci sa svetskih berzi govore čak da se odnos investiranja u korist srebra kreće u razmeri 3 prema 1, odnosno, da bi trebalo uložiti dve trećine planiranih sredstava u srebro, a jednu trećinu u ostale plemenite metale, što se uglavnom odnosi na zlato. Ukoliko se u obzir uzme da je cena srebra znatno pristupačnija za kupovinu nego cena zlata, nije nimalo iznenađujuća ova konstatacija. Na primer, iako je na Njujorškoj robnoj berzi cena srebra u značajnom porastu, srebro ipak pripada grupi manje skupih plemenitih metala, pa je zbog toga i potražnja za njim povećana u vremenima krize. U svakom
slučaju, cena srebra ima značajnu ulogu, kako zbog široke primene srebra u industriji i ostalim granama privrede, tako i zbog mogućnosti investiranja u srebro, jer srebro je i novac. Na londonskoj berzi ove godine cena srebra je porasla za oko 16 posto u odnosu na prethodni period, a finansijski stručnjaci sve češće tvrde da je srebro postalo novo zlato, a shodno tendencijama po kojima se kreće cena srebra.
Cena srebra je posebno interesantna zbog povećane trgovine srebrom na najvećem finansijskom tržištu na svetu, Forex-u. Cena srebra je izražena u vidu valutnog para sa oznakom XAG/USD (spekulisanje sa kretanjem cena srebra se odvija posredstvom Forex platforme) što praktično predstavlja indeks cene srebra u odnosu na američki dolar kao glavnu valutu. Na globalnom tržištu u najvećoj meri učestvuju važni proizvođači srebra i plemenitih metala, a vodeći svetski trgovinski centri za trgovinu plemenitim metalima su London, Njujork i Cirih. Inače, i u našoj zemlji se cena srebra kreće prateći trendove cena na svetskim tržištima, iako Srbija ne spada u značajne svetske proizvođače. Međutim, obzirom da se zlato i srebro smatraju „sigurnim valutama“, prirodno je da cena srebra i u Srbiji ima bitan uticaj u vremenu ekonomske krize. Osim toga, u svetu je vrlo malo proizvođača čistog srebra, jer se najviše srebra iskopava zajedno sa drugim metalima. Peru i Meksiko su trenutno najveći proizvođači srebra u svetu, dok su svi drugi proizvođači u znatnom zaostatku, pa je i to jedan od elemenata koji utiče da cena srebra raste na tržištu. Obzirom da na tržištu plemenitih metala vlada odnos ponude i potražnje, gde je potražnja često veća od ponude, nije nikakvo čudo što je u poslednje vreme bila osetna tendencija povećanja kada je u pitanju cena srebra.