Cena nafte od njenog otkrića pa do današnjih dana varirala je zavisno od ponude i tražnje, kao i bilo koja druga roba. U početku su
rezerve nafte bile tek načete i lako se dolazilo do novih nalazišta, pa je i cena nafte bila stabilna. Vremenom i razvojem industrijalizacije,
nafta postaje sve značajnija. Sve je više proizvoda od nafte, nafta je sve potrebnija, jer se vozi sve više
automobila, gradi sve više fabrika i sl. Sa druge strane, kao fosilno gorivo, nafta je resurs koji je ograničen u prirodi i njene zalihe
se ne mogu uvećavati, i još uvek spada u osnovne izvore energije danas. Zbog svojih osobina, nafta je najvažniji proizvod i sirovina za
industriju i trgovinu, i jedna od najpoželjnijih investicija na berzi. Zbog toga je cena nafte na berzama jedan od pokazatelja koji se
redovno prate od strane poslovnog ali i običnog sveta.
Cena nafte vremenom postaje ključni globalni faktor, koji bitno utiče na istorijske događaje. Međutim, i događaji u svetu (sukobi,
monopoli, sankcije) imali su i danas imaju povratni ključni uticaj na cenu nafte. Kada su tokom sedamdesetih godina 20. veka usledila
embarga arapskih zemalja na naftu, cena nafte je sa 38 dolarskih centi po galonu skočila na čitavih 52 centa samo u toku 1973. godine.
Kada je 1979. godine došlo do novog prekida u snabdevanju naftom, došlo je i do novog porasta cene nafte na čitavih 1,19 američkih dolara
od 1979. do 1980. godine. Ova pomeranja su bila toliko važna da su uticala na način potrošnje i dovele do izmene čitave automobilske
industrije, kada se prešlo sa robustnih vozila koja puno troše na manje ekonomičnije modele. Ove promene su se prvo odrazile u Sjedinjenim
Američkim Državama, dok danas u gotovo celom svetu vlada pomama za ekonomičnijim vozilima, zbog stalnog rasta cene nafte, posmatrano na
duži istorijski period. Početkom 80tih godina cene su se stabilizovale u apsolutnim iznosima i zapravo opale u odnosu na ostale proizvode.
Do 1999. godine cena galona nafte iznosila je dolar i 40 centi.
U novije vreme cena nafte ponovo je počela da raste, pa vidimo povratak obrazaca iz sedamdesetih godina, uz sve više alternativa za
fosilno gorivo – automobili na gasni pogon, hibridna vozila, koja koriste i struju i benzin, i sl. Poslednjih godina cena nafte na
svetskim tržištima, berzama i forexu dosta je oscilirala. Na to je prvenstveno uticala kriza 2008. godine, zatim Arapsko proleće, ali i
industrija hrane, za čiju je proizvodnju nafta neophodna. Cena hrane, prevashodno žitarica, od pre nekoliko godina u direktnoj je
proporciji sa cenom nafte, jer se od žitarica pravi gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Sve ove promene izazvale su nove potrese
i neizvesnost na berzama. Očekuje se da će ove godine cena nafte u proseku biti 100 dolara, ali ako dođe situacija na Bliskom istoku
eskalira, nafta može probiti i plafon od 200 dolara. Kako rastu troškovi i nesigurnost proizvodnje, što utiče na kontinuiranost
snabdevanja tržišta, očekuje se da će cena nafte u budućnosti sigurno rasti.