Zlato i zlatni nakit su uvek imali uticaj na društvo i društvene prilike, pa su oznake za zlato našle svoju primenu, pre svega u proceni finoće zlatnih predmeta i zlata uopšte. Finoća zlata se tradicionalno meri u 24 dela, a u današnje vreme se finoća zlata meri u promilima (oznake za zlato). Zlatni nakit je u svom najranijem periodu korišćen za označavanje statusa u društvu. Recimo, u drevnom Rimu, samo su određeni ljudi mogli nositi zlatno prstenje, dok je mnogo kasnije zakonom donešena odluka koji tip zlatnog nakita mogu nositi određeni članovi društva. Različite kulture imale su svoje poglede na nošenje zlatnog nakita i nakita uopšte. Na zapadu, posebno u 19. veku, muškarci koji su nosili zlatne minđuše smatrani su feminiziranim, dok je u skorije vreme, široko prihvaćen od strane mlađe populacije (pirsing), s tim da ostatak društva na to gleda kao na fazu adolescencije. Hip hop kultura je popularizovala nošenje zlatnog nakita, u jednom vidu marketinga, tako da je dala doprinos utemeljivanju nošenja zlatnog nakita, koji danas predstavlja statusni simbol. Šta više, zlatarska industrija ranog 20. veka lansirala je kampanje kako bi se popularizovalo nošenje vereničkog prstenja za muškarce, tvrdeći da ova praksa vuče korene iz doba vitezova. Međutim, u istoriji društva ima i oprećnih primera kada je zlatni nakit u pitanju. Islamska religija, na primer, ne odobrava muškarcimo nošenje zlatnog nakita. U svakom slučaju, kada se već odlučimo za kupovinu zlata I zlatnog nakita vrlo je važno da razumemo njegovu vrednost i utvrdimo finoću zlata, a za to je potrebno dobro znati oznake za zlato.
Oznake za zlato prema finoći su:
• zlato 8 karata (8k) – oznaka 333
• zlato 10 karata (10k) – oznaka 375
• zlato 15 karata (14k) – oznaka 585
• zlato 18 karata(18k) – oznaka 750
• zlato 22 karata (22k) – oznaka 900
Oznake za zlato ili žigovi na zlatnom nakitu već dovoljno govore o zlatu, a uobičajeni su 585 ili 750, odnosno, oznake za zlato koje je danas najčešće u upotrebi. Oznake za zlato su po pravilu izvedenice čistoće zlata, tako na primer zlato 585 predstavlja zlato čistoće 58,5%. Oznake za zlato u karatima idu do 24 karata pri čemu zlato od 24 karata ima apsolutnu čistoću (više od 99,9%). Praktično, oznake za zlato govore o količini zlata u metalu zlatnog nakita. Takav žig predstavlja promile zlata u leguri metala, tako da, kada zlatni predmet ima oznaku 18K ova oznaka za zlato govori o finoći zlata u karatima. Bitno je znati da jedan karat kod zlata nije mera za težinu već mera udela zlata u celokupnom metalu, tj. karat je oznaka za čistoću legura zlata. Ukoliko zlato nema 24 karata ostatak legure čini bakar, jer ima svojstvo da ne kvari boju zlata. A povećava mu čistoću. Tipična čistoća zavisi od zemlje, tako da na prostoru Rusije uobičajeno je zlato od 14 karata, u Evropi I SAD 18-karatno zlato, a u Arapskim zemljama zlato od 21K, sa oznakom za zlato 875. Čisto zlato ili zlato finoće 999‰ promila se proizvodi industrijski i teško se pronalazi u prirodi. Zlato i zlatan nakit koji se u Srbiji najčešće prodaje je 585 ili 14 karata finoće, što znači da u sebi sadrži 58,5% čistoga zlata i ostatak drugih metala. Za nakit od zlata se upotrebljavaju i druge legure od 8, 10, 12, 18 karata. Što je karataža veća, zlato, pa samim tim i sam predmet, je kvalitetnije ali i mekanije, pa se za nakit retko kad upotrebljava zlato finoće veće 18 karata, odnosno, na kome su 750, oznake za zlato.
