Investiciono zlato je u stvari “fizičko” zlato koje se prodaje i kupuje na osnovu berzanske cene zlata (i po tome se razlikuje od neinvesticionog zlata – npr. zlatnog nakita koji tipično ide po cenama dvostruko većim od berzanske). U Evropskoj Uniji investiciono zlato u potpunosti je oslobođeno svih poreza i davanja, pa čak i poreza na dodatu vrednost. Evropska smernica iz 2006. (2006/112/ES) od zemalja članica izričito zahteva da investiciono zlato ne opterećuju nikakvim državnim nametima. Pod investicionim zlatom podrazumeva se isključivo zlato u polugama ili pločicama od najmanje 1 grama i čistoće od najmanje 99,5 % i zlatne kovanice izrađene posle 1800. godine, koje su bili ili još jesu zvanično sredstvo plaćanja u zemlji koja ih je iskovala, čistoće najmanje 90 % bez znatne numizmatičke vrednosti. Sve druge oblike zlata država je slobodna da oporezuje po želji. Razlog za ovo leži u prostoj činjenici da u svakoj tržišnoj privredi zlato ima 2 vrlo različite i odvojene funkcije. Jedna je pokazivanje bogatstva i moći. Ogrlice, narukvice i prstenje roba su kao i svaka druga, i logično je da se na njih plaća porez. Druga je funkcija očuvanje vrednosti likvidne imovine.
Investiciono zlato je investicioni instrument. Njime se moze trgovati na nekoliko načina:
1) direktnom kupoprodajom poluga odnosno kovanica različite težine,
2) kupovinom fjučersa i instrumenata koji u osnovi imaju zlato,
3) trgovina na forex platformama koje nude opciju trgovanja zlatom.
Sva tri oblika imaju svoje prednosti, ali i nedostatke. Najpopularniji svetski investicioni zlatnik je 22-karatni krugerand, odmah posle njega takođe 22-karatni američki “zlatni orao”. U našem regionu najpopularniji zlatnici su dukat Franja Josif (986/1000) i Napoleon (900/1000). Kao što je istorija mnogo puta pokazala, zlato je finansijsko osiguranje i najbolja zaštita pred finansijskom katastrofom. U slučaju velike inflacije, teške deflacije ili čak pri raspadu finansijskog tržišta, zlato nam pruža bezbednost i sigurnost. Kao što su pokazala mnogobrojna opadanja valutnog sistema, oni koji su u svom vlasništvu imali zlato, nisu ostali bez sredstva. Ka zlatu se ljudi okreću tradicionalno i instiktivno. Zlato je univerzalna globalna valuta, koju možete prodati ili kupiti bilo gde bilo kada širom sveta. Takođe, zlato se percipira kao rezervna valuta. Vlade i centralne banke veruju zlatu kao svojoj finansijskoj rezervi, koja je provereno osiguranje za teška vremena. Uplašeni od dužničke krize koja preti Evropi i političke nestabilnosti u SAD, mnogi investitori ulažu upravo u zlato kao sigurnu luku: trenutno unca zlata košta više od 1.600 USD i dvostruko je skuplja nego pre dve godine. Konstantna i velika tražnja za zlatom govori nam da kriza još nije prošla i da se od mogućnosti zarade više ceni sigurnost jer zlato ne donosi nikakve kamate, leži negde sklonjeno, može biti ukradeno. Zbog toga u portfelju svakog mudrog investitora zlato ima izuzetno važnu ulogu. U doba prosperiteta i povoljnih privrednih kretanja poželjno je držati između 5 i 10 % imovine u plemenitim metalima. Za vreme ekonomske krize kakvu upravo proživljavamo taj bi procenat trebalo da bude daleko veći. Za male i srednje ulagače investiciono sredstvo su zlatnici, dok se za one koji žele uložiti veći iznos preporučuje investiciono zlato u obliku poluga.
