Najveća berza zlata na svetu je LBMA, što je skraćenica za London Bullion Market Association – Udruženje trgovaca zlatnim izlivcima. To je ujedno i najprestižnije tržište fizičkim zlatom. Na njemu se određuje cena čistog zlata dva puta na dan (u 10:30 i 15:00 prema londonskom vremenu) u takozvanom fiksnom obliku. Ova cena se određuje u američkim dolarima (USD), evrima (EUR) i engleskoj funti (GBP) za 1 finu uncu prilikom korišćenja minimalno 1.000 finih unci. Na ovoj berzi mogu trgovati samo njeni članovi. Ostale ključne berze zlata su Hong Kong, New York Globex, New York NYMEX i Sydney. Cena zlata je u 2012. godini porasla za 6 odsto, dok je od početka 2000. godine njegova vrednost porasla je za čak 600 procenata. Dugoročni trend rasta cene zlata i tražnje za ovim metalom je nezaustavljiv. Ipak, u februaru 2012. godine po prvi put od 2009. godine je pala globalna tražnja zlata. Prema informacijama Svetskog saveta za zlato, razlozi za to su prvenstveno smanjene kupovine nakita u Kini i Indiji, i manji obim investiranja u zlatnike i zlatne poluge u SAD i Evropi. Iako se očekuje da će u 2013. godini doći do stabilizacije u kupovini zlata, teško je očekivati nivoe iz prethodnih godina. Statistika nam kaže da je globalna tražnja u 2012. iznosila 4.405 tona zlata, a predviđa se u ovoj godini tražnja veća za do 100 tona ili ujednačena. Zlato je i dalje sigurno utočište, tako da će berza zlata sasvim sigurno nastaviti da bude interesantna arena za potencijalne investitore. I dalje su centralne banke najveći kupci zlata. Samo u 2012. godini su kupile 534.6 tona zlata, što je najviše u posljednjih 48 godina. Kina, Indija i Rusija su u samom vrhu zemalja koje kupuju zlato.
Što se tiče Srbije, berza zlata je još uvek misaona imenica, jer naš Zakon o hartijama od vrednosti ne predviđa trgovanje zlatom na berzi. Takođe, naši građani ne mogu kupovati ni zlatne poluge. Sve zlato koje se u Srbiji proizvede završi u trezorima centralne banke. U prošloj godini proizvedeno je 900 kilograma zlata i 5,5 tona srebra. Rudarsko topioničarski basen Bor (RTB) prodao je svu proizvedenu količinu Narodnoj banci Srbije po ceni od 50.000 dolara za kilogram. Prema važećim propisima, to je jedini kupac kome RTB može da proda zlato. Kada je u pitanju kupovina zlata, prema važećoj domaćoj regulativi, građani imaju mogućnost ili kupovine zlatnog nakita ili kupovine investicionih jedinica fondova koji ulažu novac u rudnike i proizvođače zlata širom sveta. Osim toga, moguće je trgovati preko forex platformi. Na forexu se ne trguje fizički prisutnim zlatom već njegovom cenom ilii ulaganjem u investicione fondove koji kupuju akcije stranih kompanija proizvođača i prerađivača zlata. Na forexu se trguje vanberzanski, ne fizičkim sredstvima već sertifikatima. U suštini na forex tržištu kupujete pravo da kasnije prodate sertifikate i da na taj način zaradite. S obzirom na rastući trend cene zlata, dok berza zlata ne bude realna opcija za naše građane, ostaje nam trgovanje na deviznom tržištu – forexu.
