je u poslednje vreme tema koja intrigira, a posebno zahvaljujući činjenici da je vreme u kome živimo u pogledu finansijskih prilika prilično nestabilno. Jedna od najaktuelnijih polemika u stručnoj literaturi, a sve više i u dnevnoj štampi je u vezi sa pitanjem – šta će biti sa evrom kao svetskom valutom? U tom smislu su zabrinuti svi oni koji svoje rezerve drže u evrima, a poznato je da se oko četvrtina svetskih rezervi nalazi upravo u ovoj važnoj valuti. Ulaganje u zlato se predlaže kao jedna od mogućnosti kako bi se prenebegla eventualna finansijska katastrofa, ali ima i vrlo oprečnih mišljenja sa ozbiljnom argumentacijom. Naime, ulaganje u zlato ima svoju težinu kao finansijska kategorija, posebno sa aspekta mogućnosti koje se pružaju u Srbiji, odnosno, nemogućnosti za ulaganje u zlato. Takođe se sve češće govori o investiranju u investicione fondove kao isplativiju mogućnost u odnosu na štedne uloge u bankama. Građani, odnosno, investitori se sve češće u Srbiji pitaju da li i gde uložiti svoj stečeni kapital u vreme recesija, stagnacija, nezaposlenosti, nestabilnih valuta, obzirom da im je prilično sužen izbor investiranja. Ulaganje u investicione fondove može biti jedan od načina na koji građani mogu da ostvare dobit i povećaju prihode osiromašenog kućnog budžeta, odnosno da oplode imovinu i na taj način umanje rizike velikih gubitaka. Primera radi, investiranjem u investicione fondove može se ostvariti prinos i do 13%, dok se za štedne uloge u bankama odobrava kamata do 6%. Međutim, iako investicija u fond ima mnogo više prednosti, ipak se manji broj ljudi odlučuje da deo novca preraspodeli i investira u fondove. Recimo, investicija u sektorski fond koji ulaže u plemenite metale je daleko likvidnija nego ulaganje u zlato ili u odnosu na depozit u banci. Klijent fonda može da bude bilo koje fizičko lice bez obzira na to da li ima redovna primanja ili periodična. Investitor može u svakom momentu povući svoj novac, dok je fizičko zlato dosta nelikvidno, a oročena štednja uslovljena vremenskim trajanjem.
Recimo još i sledeće: zlatnu polugu, ogrlicu, prsten, nemoguće je delimično prodati, odnosno otkinuti delić i dati ga na prodaju, pa se postavlja pitanje koliko je funkcionalno i svrsishodno ulaganje u zlato. Pored toga, cena takve prodaje je dosta niska i kupac bi na taj način mnogo izgubio. Takođe, zlatni nakit je od 14-karatnog ili 16-karatnog zlata, koje ima manju cenu od onog što analitičari objavljuju. Praktično, jedina mogućnost kupovine zlata je u polugama, ali je to moguće samo van Srbije, kao i čuvanje na duži rok ili prodaja u celosti uz postizanje povoljne cene. U odnosu na izložene činjenice može se zaključiti da je jedna od najatraktivnijih mogućnosti ulaganje u investicione fondove koji investiraju u rudnike i proizvođače zlata širom sveta, kao indirektno ulaganje u zlato od strane građana. Ali, treba razumeti da se samim tim imovina investitora nalazi u različitim valutama što ujedno štiti od deviznog rizika i preteranih oscilacija kursa dinara. Takođe je atraktivno trgovanje zlatom na Forex-u izraženo u valutnom paru XAU/USD
koji je jedan od najtrgovanijih na tržištu.
Prema mnogim finansijskim analitičarima preporučljivo bi bilo da svaki građanin u ovim vremenima krize mora da ima najmanje 20% do 30% svoje imovine u sredstvima vezanim za zlato, a najbolje u jedinicama fonda koji preferira ulaganje u zlato.
