Cena zlata u Beogradu, kao i širom sveta je u konstantnom porastu što je trend poslednjih nekoliko godina. U vreme krize otkup zlata u Srbiji uzima sve više maha, seleći se iz zlatara i menjačnica na ulice. Otkupljivači dragocenog metala, kojih je u našoj sredini sve više, kažu da je porodični nakit poslednja moneta siromaštva kad nestane ostalih izvora. Sve je više i ljudi koji prodaju nasleđeni nakit, porodične dukate, da plate školarinu, rate kredita, lekove. Kupci ne ulaze u razloge prodaje zlata, niti ga kupuju kao nakit ili numizmatičke primerke. Zlato je za njih samo sirovina. Otkup zlata u Srbiji sve manje se odvija preko zlatara, jer je cena zlata u Beogradu koju plaćaju menjačnice daleko veća. Država kontoliše samo zlatare, stavljajući ih u nepovoljniji položaj u odnosu na silesiju menjačnica, radnji koje prodaju mobilne telefone, pa i frizerskih salona koji se bave otkupom ovog plemenitog menala. Za razliku od zlatara, ove radnje ne podležu regulativi koja podrazumeva registraciju, licence i stalnu kontrolu Zavoda za dragocene metale. Zlatare otkupljeno zlato koriste kao sirovinu, dok je sudbina zlata koje otkupe menjačnice uglavnom nepoznata. Prošle godine donet je zakon protiv nekontrolisane trgovine zlatom, ali zlatari tvrde da se u praksi ne primećuju efekti. Zlatare su u sve težoj situaciji jer iako građani zbog krize sve više prodaju dragocenosti, zanatlije imaju sve manje sirovina.
Od početka svetske ekonomske krize cene zlata na svetskim berzama neprestano rastu, a gotovo sve zemlje bivše Jugoslavije su se našle na meti krijumčara, jer osiromašeni građani prodaju zlato, koje se može mnogo skuplje prodati u Evropi. Srpska carina je u 2011. zaplenila čak 80 kg zlatnog nakita, šipki i praha od švercera, koji su pokušali da ga iz Srbije prenesu u zemlje EU. Trend šverca je u porastu. Zlato je sve traženije. Sama cena zlata u Beogradu zavisi na prvom mestu od finoće zlatnog nakita. Za 1 gram zlata finoće 585 (14 karata), cena se kreće između 3.000-5.000 dinara u zavisnosti od lokacije zlatare. Ovo je osnovna cena zlata i podrazumeva zlatan nakit bez cirkona i različitih tipova. Cena belog zlata je uglavnom ista kao i cena žutog zlata, mada ima slučajeva da se belo zlato prodaje skuplje od žutog. Jedina razlika između belog i žutog zlata je u strukturi koja zahteva da artikal od belog bude za nijansu teži od istog artikla od žutog zlata, zbog čega je razlika u ceni neizbežna. Naš Zakon o hartijama od vrednosti ne predviđa trgovinu zlatom na berzi, a nema ni opcije da se kupuju zlatne poluge. Od vrtoglavog rasta cene, građani mogu da imaju koristi samo ako trguju cenom na forex platformi ili ulaganjem u investicione fondove koji kupuju akcije stranih kompanija proizvođača i prerađivača zlata. Na Forexu se trguje vanberzanski, ne fizičkim sredstvima već sertifikatima, gde se u suštini kupuje pravo da se ti sertifikati kasnje prodaju i tako ostvari zarada. Iako je cena zlata u Beogradu nestabilna, na forexu se može trgovati sa manjim rizikom, ukoliko se pažljivo prate promene na tržištu.
