Trgovanje akcijama zahteva odredjena znanja u vezi sa berzama i berzanskim poslovanjem, pre svega, ali i o ostalim pojedinostima iz ove, reklo bi se, vrlo kompleksne oblasti. Za laike, koji ranije nisu imali prilike da se susretnu sa načinom investiranja kakvo je trgovanje akcijama, mnogo što šta predstavlja problem, kako u samoj proceduri investiranja, tako i u osnovnim pojmovnim odredbama koje je neophodno znati. Kao prvo, treba znati šta akcije predstavljaju u suštini, zatim koja su prava raspolaganja akcijama, a kao najbitnije, što najviše interesuje svakog pojedinca koji se prvi put susrece sa ovakvom vrstom investiranja (trgovanje akcijama), kako prodati i kupiti akcije. Naravno, potrebno je pre toga utvrditi vrednost akcija. Akcionar plaća za svaku pojedinačnu akciju u trenutku izdavanja akcija, a u procesu privatizacije preduzeća, nominalnu vrednost akcije. U suštini, treba razlikovati nominalnu od knjigovodstvene vrednosti akcija, ali s tim da se ima u vidu da se trgovanje akcijama odvija po tržišnoj vrednosti akcija. Knjigovodstvena vrednost akcije predstavlja vrednost akcije koja se iskazuje kroz odnos knjigovodstvene vrednosti kapitala preduzeća i ukupnog broja emitovanih akcija. Dok je nominalna vrednost akcija nepromenljiva, knjigovodstvena vrednost akcija se menja u zavisnosti od promena u vrednosti kapitala određenog preduzeća. Tržišna vrednost akcija koja je najvažnija za trgovanje akcijama, menja se nezavisno od nominalne i knjigovodstvene vrednosti, a ona predstavlja odnos koji valorizuje uslove ponude i tražnje u određenom trenutku na tržištu. To je ujedno njeno osnovno svojstvo tako da tržišna vrednost akcije utiče opredeljujuće na akcionare i donošenje investicijske odluke. To u praksi znači da, ukoliko neko preduzeće ostvaruje dobre poslovne razultate, uz solidan profit i dobru perspektivu, postoji i želja investitora da kupi njegove akcije. Naravno, to se iskazuje na tržištu kroz naloge za kupovinu akcija. Sa druge strane, akcionar ima mogućnost otuđenja akcija određenog preduzeća koje su u njegovom vlasništvu, što mu daje slobodu izlaska iz statusa akcionara tog preduzeća ili kompanije. Istovremeno se podrazumeva da neko drugi ko kupi te akcije ima slobodu prihvatanja statusa akcionara te kompanije/preduzeća, što u funkcionalnom smislu i predstavlja proces kupoprodaje akcija na tržištu ili trgovanje akcijama.
Dakle, svako lice koje kupi akcije postaje akcionar, a svaki akcionar mora biti upisan u knjigu akcionara. Knjiga akcionara treba da sadrži lične podatke akcionara i broj akcija koje je akcionar kupio. Ostvareno vlasništvo nad akcijama je trajno i prenosivo nasledstvom, poklonom ili prodajom. Međutim, za trgovanje akcijama je potrebna podrobnija informisanost, tako da osnovni podaci o akcionaru i akcijama nisu dovoljni da bi se uspešno obavilo trgovanje akcijama. Osnovne informacije o akcijama i akcionarima, njihovim pravima i položaju po osnovu vlasništva nad akcijama reguliše Zakon o privrednim društvima. Tako postoje dve osnovne vrste akcija – obične (redovne) i preferencijalne (povlašćene). Osnovna razlika između ove dve vrste akcija je prvenstveno u pravima upravljanja, što je regulisano propisanom zakonskom regulativom. Budući da je akcija po definiciji vlasnička hartija od vrednosti koja označava deo kapitala (imovine) određene kompanije/preduzeća, trgovanje akcijama zahteva poznavanje osnovnih elemenata i mehanizama funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti. Prema navedenom, trgovanje akcijama na tržištu vlasnik akcija može realizovati isključivo posredstvom ovlašćenih profesionalnih učesnika, brokera. Šta više, u slučaju otvorenih akcionarskih društava postoji zakonska obaveza da se akcijama može trgovati isključivo na organizovanom tržištu – Berzi, a to je jedna od najvažnijih informacija za svakog akcionara koji želi da zna kako se odvija trgovanje akcijama.