Srebro

SrebroSrebro je velika investiciona prilika, ali je u odnosu na zlato prilično potcenjeno. Statistički podaci govore da je u tom smislu odnos srebro/zlato 62:1 što je istorijski posmatrano puno, posebno ako se zna da je cena srebra uvek pristupačnija nego cena zlata. Upravo zbog toga mnogi analitičari i savetnici u finansijskim sektorima upozoravaju da bi deo portfelja svakako bilo dobro imati u srebru. Slična je situacija i sa industrijskom primenom koju ima srebro koja je mnogo manja nego što su mogućnosti koje pruža ovaj plemeniti metal. Zbog toga, trenutna situacija stvara opštu sliku koja srebro prejudicira kao monetatni faktor, a ne kao industrijski faktor, a u prilog tome govore i podaci da je 2008. godine ukupna svetska proizvodnja srebra iznosila je rekordnu 21 hiljadu tona, ali se uprkos tome u industriji ipak daje prednost zlatu. Srebro se najviše proizvodi u Peruu (oko 3.500 tona godišnje), dok su ostali veliki proizvođači srebra Meksiko, Kina, Australija, Čile, Rusija, SAD, Kanada i Poljska. Inače cena srebra je porasla sa 4,37 američkih dolara po unci kolika je bila 2001.godine za oko pet puta koliko je zabeleženo na svetkom berzama plemenitih metala u skorije vreme. Uporedo sa porastom cena zlata permanentno se povećava i cena srebra, ali je evidentno da je srebro vrlo unteresantno investitorima jer pruža mogućnosti da se sa mnogo manje sredstava može prisvojiti vrlo značajna količina, a samim tim i obezbediti finansijska sigurnost u nestabilnim ekonomskim prilikama.

Za razliku od zlata, srebro se iskopava u specijalizovanim rudnicima za srebro, a poznato je i to da više od dve trećine srebra u svetu proizvodi kao nusproizvod iskopavanja olova, bakra i cinka. Inače, srebro ima vrlo specifične katakteristike od koji su najinteresantnije sledeće: srebro se topi na 961,78°C, a jedna unca srebra se može razvući u nit dužine oko 2500 metara. Takođe, za srebro se zna da je najbolji provodnik struje, pa se zbog toga koristi kao standard u merenju provodljivosti. Tako je ustanovljeno da je na skali provodljivosti od 0 do 100 provodljivost srebra upravo na stotom podeoku, a recimo bakra je 97, dok za zlato ona iznosi 76. Interesantan je i podatak da se trećina svetske proizvodnje srebra koristi u fotografskoj industriji. Istorijski podaci govore da su ljudi umeli da razdvajaju srebro od olova još pre više od 5000 godina, a da su se srebrni novčići u antičkoj Grčkoj počeli kovati i koristiti kao legalno sredstvo plaćanja oko 600. godine pre nove ere. Takođe se zna da se sav srednjovekovni novac Srbije kovao isključivo u srebru. Pomenimo i to da se od praistorije do početka 21. veka procenjuje da je proizvedeno oko 1,26 miliona tona srebra, od čega je polovina iskopana u posljednjih šest decenija dvadesetog veka, što je dovoljno valjan podatak o korisnosti za ljudsko društvo koju ima srebro.