Bakar

Bakar predstavlja materijal od strateškog značaja, pa je shodno tome i cena bakra na berzi vrlo značajna za investitore na globalnom tržistu

Cena bakra na berzi

BakarCena bakra na berzi ima vrlo važno mesto u analizama zainteresovanih investitora zbog značaja bakra kao robe u širokoj primeni u svim vodećim svetskim ekonomijama sveta. Bakar  (Cu, latinski naziv za bakar je Cuprum) je osnovni sastojak bronze i zastupljen je u zemljinoj kori u vidu minerala halkopirita, halkozina i drugih. Spada u meke metale  crvenkasto-braon boje, vrlo velike toplote i električne provodljivosti, ne podleže koroziji, pa se upotrebljava za produkciju električnih provodnika i u elektronici. Odlikuje  se velikom plastičnošću i sposobnošću obrazovanju velikog beoja tehničkih legura sa dobrim mehatičkim i tehnološkim svojstvima. Na najpoznatije legure su mesing, kalajna  bronza, alpak i aluminijumska bronza, ali najrasprostranjeniju primenu ipak ima u mešanju se sa zlatom i srebrom zbog poboljšanja njihovih mehaničkih osobina. Ovako široka  primena bakra u industriji i drugim vodećim granama svetske privrede, a sa druge strane, zbog relativno malih svetskih rezervi bakra u svetu, bakar predstavlja materijal od  strateškog značaja, pa je shodno tome i cena bakra na berzi vrlo značajna za investitore na globalnom tržistu. Kao jedan od najsvežijih primera je svakako enormni razvoj Kine  i povećanje potreba za bakrom kineske industrije. Međutim, i druge zemlje koje se odlikuju razvijenom privredom, poput Indije, Rusije i dr. imaju povećanu potrebu za bakrom, a najviše u građevinarstvu i telekomunikacijskoj industriji. Sve ukupno navedeno je u poslednjem periodu od par godina prouzrokovalo da cena bakra na berzi zabeleži značajan  skok.

Naime, cena bakra na berzi u Londonu, kao jednoj od najvećih robnih berzi u svetu je tokom protekle 2011. godine zabeležila rekordnu vrednost od 9.392 američka dolara za  tonu bakra. Visoka cena bakra na berzi se najbolje može objasniti nedostatkom ove rude u svetu. Naime, najveći svetski proizvođač bakra na svetu je Čile, ali se čileanska  novčana jedinica (pezo) ne nalazi u globalnom sistemu slobodno plutajućih valuta (tzv. freefloating currencies), pa je značajnije analizirati australijski dolar i njegovo  kretanje na berzi valuta, jer je Australija drugi najveći proizvođač bakra na svetu. Vrlo tesna veza roba i valuta na finansisjkom tržištu se izražava kroz indeks cena robe  (CRB) gde su najpraćenije cene zlata, nafte i cena bakra na berzi. Značajno je napomenuti kada je cena bakra na berzi u pitanju, da je ova robna valuta vrlo uticajna na  kanadski i novozelandski dolar. Inače, indeks cena robe je izuzetno koristan u analizi kao merilo inflatornog pritiska, jer kad cene roba rastu, porast cena se dalje širi na  privredu usled povećanja troškova proizvodnje i roba. Dakle, poseban značaj koji ima cena bakra na berzi je usled višestruke refleksije na kretanje cena na međunarodnom  finansijskom tržištu, a kao posledica uske povezanosti sa vodećim svetskim valutama i privredama. Važno je istaći i činjenicu da je spona između rasprostranjenosti uticaja  australijskog dolara kao jedne od vodećih svetskih valuta i bakra i zlata, kao strateški važnih roba, vrlo bitna za parametre koje zauzima cena bakra na berzi. Poznato je da  se australijski dolar često posmatra kao azijska valuta jer ima ogroman uticaj na rast azijske proizvodnje, a obzirom da je uzajamno tesno povezan i sa američkim dolarom, a po  svojoj bazičnoj osobenosti je valuta koja ponajviše zavisi od cena robe u trgovini, tada je potpuno jasno da Australija kao vodeći svetski proizvođač zlata i bakra sa svojim  australijskim dolarom ima najveći uticaj na to kako će se kretati cena bakra na berzi.